Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква која је најстарија православна црква северно одСаве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године. У близини се такође налази и манастир Обед познатији као црква мајке Ангелине.
Најстарији део села је сачуван и заштићен као Етно-село и ту се налазе неке од најстаријих кућа у Војводини, које су законом заштићене као културна добра Србије. Има кућа са почетка XIX века које су прављене од плетари са тршчаним кровом. Куће имају тремове и доксате са дрвеним стубовима и аркадама.
Овде се налазе Српска православна црква Светог Духа у Купинову, Амбар са котобањом, Жике Маричића 17 у Купинову, Амбар са котобањом, Савска 15 у Купинову,Финансијска касарна у Купинову.
У близини села налази се Обедска бара, атрактивно туристичко подручје за одмор и излете у природи, као и за лов. У близини је такође обала реке Саве која пружа лепа места за излете и бављење спортовима на води.
Корито Обедске баре је остатак напуштеног корита Саве, чији главни ток сада тече јужније. Још пре 6000 година овде је протицала претеча реке Саве, а пре 4500 година њен споредни ток, да би се пре 2000 година формирала мртваја, од које је настала мочвара какву познајемо.
Обедска бара је повезана са реком Савом само током високих водостаја каналом Ревеница. Током ниских водостаја Саве вода отиче каналом Вок. Обедска бара се напаја водом и дотоком подземних вода и сливањем површинских вода са лесне заравни. Већина окана и бара пресуши у време сушних година и при крају лета.
Флора и фауна резервата
Данас постоје десетине водених, мочварних, шумских и ливадских заједница са најзанимљивијом заједницом птица, 91 врстом гнездарица и 128 врста пролазница, зимовалица и луталица. Укупно је пребројано око 58.000 парова птица. Ту су следеће врсте птица: чапља кашикара, мала бела чапља, црна рода, бела рода, патка црнка, орао кликтавац, орао белорепан, црна луња, соко ластавичар, беловрата мухарица, црвенрепка и црногрла стрнадица. Од осталих животињских врста је занимљива риба чиков (аутохтона врста), змија шарка (једина отровница ових крајева), али и дивља мачка, куна златица, видра и више врста љиљака (слепих мишева).
Ретке биљне врсте су: тестерица, бели локвањ, жути локвањ, алдрованда, барска папрат, барски петолист, мочварна орхидеја, иђирот, дугороги орашак, барска коприва и мешика. Као природни споменик заштићено је једно стабло црне тополе
Историјат резервата
Аустроугарски двор 1874. је прогласио ово подручје царским ловиштем и заштитио га. Године 1919. постаје заштићено краљевско ловиште династије Карађорђевић да би 1951. решењем Завода за проучавање природних вредности НР Србије проглашен за заштићени резерват. Садашњи статус Специјалног резервата природе је стекао 1993. године актом Владе Републике Србије. Тада је подељен на три дела са различитим степенима заштите.
Специјални резерват природе „Обедска Бара“ је под посебним режимом заштите и уписан је према Рамсарској конвенцији у списак мочвара од међународног значаја 1977. године. Сем тога, 1989. године је на основу ИБА пројекта сврстан у списак подручја од изузетног значаја за птице Европе.