"Деци ће овај период остати у јако лепој успомени, јер ово је први пут да проводимо пуно времена сви заједно“, каже др Ранко Рајовић, лекар и аутор НТЦ програма.
С обзиром на новонасталу ситуацију због епидемије коронавируса, за родитеље је веома важно да, када је у питању изолација деце, обрате пажњу на три велика проблема, а то су, истиче Рајовић: смањена могућност кретања, страх и агресивност која се јавља када су дуго у затвореном простору. Како би те проблеме превазишли и како би што лакше прегурали период изолације, доктор је родитељима упутио савете, истичући да ћемо током овог периода доста научити о родитељсту.
Ево шта каже:
Направите распоред
„Није исто радити с дететом од пет или четири године или децом која су старија. Најгоре решење је да им дамо видеоигрице, лап-топове, ево вам два-три сата, то не иде тако. Мора се направити распоред“, каже др Рајовић и препоручује дневну рутину: припрема оброка, испуњавање обавеза, за старије онлине школа, док млађа деца могу гледати занимљиве емисије о животињама. Истовремено је важно и слободно време, сат или сат и по, можда и два, када ће радити шта желе.
Страх и правила
Оно што је важно, а везано за епидемију коронавируса, јесте то да им понављамо како није опасан за малу децу. Деца су, каже, уплашена и морамо им рећи за вирус, да је то коронавирус, да је озбиљан, али да не брину, да није опасно ако се придржавамо правила. А када су у питању правила најбоље је, саветује, објаснити их кроз игру јер ће их деца на тај начин најбоље прихватити.
Када је реч о страховима и осећањима, саветује цртање, јер деца кроз цртеже често показују како се осећају. Такође, деца своја осећања изражавају и кроз плач, стога, наглашава, деца треба да плачу, пустите их да плачу, јер деца доживљавају страх другачије него ми. Немојте их саботирати у томе.
Агресивност
Као велики проблем који се јавља у изолацији Рајовић истиче агресивност која се код деце јавља када су дуго затворена. Она имају огромну енергију јер је највећа енергија која је људима биолошки дата, од треће до седме, до 12. године и стога се морају кретати. Као решење за оне који немају двориште и затворени су у стану, предлаже да импровизујете полигоне, односно осмислите игрице које ће од деце захтевати да се крећу од собе до дневне собе, у кухињу..
У затвореном простору, поготово на дужи период, напетост и агресивност се може појавити и код родитеља. Међутим, они се морају суздржати због детета, јер, пита се доктор Рајовић „Шта ће деци остати у сећању: мама и тата који се стално свађају?“.
Рад од куће
„Већина нас није радила од куће, ми имамо своје послове, деца иду у вртић, иду у школу, гледамо ТВ. Сад ођедном имамо све време овог света с нашом децом! Мислим, колико год да је ово страшно што се догађа, мислим да су једини који ће имати корист од тога наша деца. Зато треба то време провести паметно. Наше дете сада пролази тежак период, али уз нашу креативност оно то може лепо да проживи“, уверава доктор.
Такмичите се са децом
„Дете покушава инстиктивно да ради као родитељи или боље. Не може боље, али ако уради боље, знате која је то срећа! То изузетно гради њихово самопоуздање. То је наш посао, да градимо и њихово самопоуздање. Ми сада имамо баш добру прилику да пуно учинимо за своје дете. Али опет понављам, морамо бити креативни“, закључује др.
Не решавајте им проблем досаде
Ако видите да је детету досадно, др препоручује да им не решавате ви проблем досаде, већ да га пустите мало да се мучи, јер досада је основа креативности, поручује Рајовић и додаје „Када дете има сто играчака, не зна да се игра. Када има мало, оно се игра, оно у глави надокнади то што му недостаје, и онда се игра“.
Замка звана похвала
На губитак самопоуздања могу утицати и претеране похвале, каже др Рајовић.
„Самопоуздање је јако важно, да видимо када ћемо похвалити, када нећемо, када ћемо дати неку конструктивну критику. И родитељи често упадају у замку. Превише хвале своје дете. Уради нешто, а они: “браво, браво, како си ти то урадио”. И дете онда мисли да је то добро. Онда опет други пут – “браво” – и дете опет мисли да је то све добро. Шта се онда догоди? Онда наше дете дође међу другу децу, схвати да то баш није тако добро. И губи самопоуздање. Зато је важно не претеривати у похвалама. Дете тада ствара лажну слику о себи“, упозорава.
Пустите их да уче на сопственим грешкама
“Како си то урадио, шта си то урадио, то тако не може!” – ово је реакција коју према др Рајовићу никако не смете имати када дете у нечему погреши и наглашава да се то тек не сме радити, јер, као што и сама изрека каже “на грешкама се учи”.