Угледни часови разреднe наставe - Обреж

Божић је један од најрадоснијих хришћанских празника, празник мира и човекољубља, неизмерне доброте и хуманости, праштања и помирења. Прославља се седмог јануара и представља рођење Исуса Христа. У духу очувања народне традиције и поштовања празника и обичаја, учитељице у подручној школи у Обрежу одржале су угледни час о Божићу.Уочи овог хришћанског празника, учитељице Наташа Дражић, Драгана Петронијевић, Драгана Банковић, Ирена Бајаловић и Јасмина Девчић на сликовит начин су приказале и дочарале како се некада прослављао Божић, као и то који су то обичаји који се спроводе током празника. Циљ овог часа јесте управо очување и неговање народне традиције, као и поштовање народних обичаја и веровања.Ученици су помно пратили активности на часу и активно учествовали у њиховој реализацији.








ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС:

OПШТИ ПОДАЦИ О ЧАСУ
Назив школе : Разред и одељење : Датум : Учитељице:	ОШ „Душан Вукасовић Диоген “ I 3, II 3, III 3 и IV 3 18. 12. 2017. Наташа Дражић, Драгана Петронијевић, Драгана Банковић, Ирена Бајаловић и Јасмина Девчић
МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставни предмет : Наставна тема : Наставна јединица: Редни бр. часа: Тип часа :   Циљ часа :   Задаци :     Образовни:           Васпитни:       Функционални:           Наставне методе :   Облици рада :   Наставна средства :                   Место одржавања часа:   Корелација:	Народна традиција Празници Божић 16. Угледни час   Систематизација знања о обичајима везаним за Божић.       Систематизација и проширивање знања о Божићу, као и обичајима и веровањима везаним за божићне празнике     Неговање интересовања, радозналости, припадности и љубави према обичајима свог народа. Развијање сарадничких односа у групи, заједништва, осећања припадности групи и доприносу успеха групе.     Развијање способности за самостално учење и проналажење информација . Вежбе у јавном наступу и јасном изношењу својих идеја и знања.       Вербална, метода рада на тексту, демонстративна, илустративна, драмска   фронтални, индивидуални и групни   средства за извођење обичајних радњи (пшеница, бадњак, кандило, слама, вино, мед, ораси, бомбоне, чесница); драмски текст који се изводи на часу; материјал за рад група- (припремљени текстови, наставни листићи, бојанке); аудио запис црквених звона, ppt презентација, лап топ, пројектор; панои са изложеним дечјим радовима;       трпезарија   Српски језик, свет око нас / природа и друштво, ликовна култура, музичка култура, верска настава, слободне активности (драмска секција)

ПРИЛОГ БР. 1 Драмски текст

БАДЊЕ ВЕЧЕ

(У позадини се чују црквена звона. Домаћица пали кандило. Домаћин улази и уноси сламу.)

Домаћин: „ Добро вече, домаћице, срећно ти Бадње вече!“

(Двоје деце иде за њим и пијучу.)

Домаћица, посипајући их житом, говори: „Хвала, живи били, шта носите?“

Домаћин: „Носимо здравље, срећу, љубав, слогу, напредак и свако добро!“

(Потом се сви изљубе, бадњак прелију вином и медом.) Домаћин и Домаћица: „Ми тебе вином и медом, а ти нас сваким добром и напретком.“

(Домаћин узима орахе, крсти собу, а остатак баца по соби, деца скупљају те орахе.)

ПРИЛОГ БР. 2 Текст и наставни листић за рад група

ЗЕЛЕНА ПШЕНИЦА

Зелена пшеница представља повезаност живота и оживљавања природе. Уједно представља и један од најлепших украса на столу.

Пшеница се сеје два дана пре Светог Николе да би порасла до Бадњег дана.

У њу се поставља кандило које се пали за Бадње вече, чим се чују црквена звона, и гори све време током божићних празника, до Богојављења.

1. Шта симболизује (представља) зелена пшеница?              

2. Када се сеје?

3. Када се пали кандило у њој?

4. До ког дана гори кандило?

5. Обој дати цртеж.

БАДЊИ ДАН

На Бадњи дан, рано у зору, домаћин одлази у шуму и бира стабло за бадњак.

То је одувек било стабло храста, јер је храстово дрво најјаче и даје најјачу топлоту. Према веровању, то је дрво које су пастири донелу у пећину у којој је рођен мали Исус, како би ватра угрејала Мајку божију и дете.

Одсечени бадњак се доноси до куће и прислања на врата, а домаћица износи вино и погачу коју ставља уз бадњак уз речи: „Ми тебе вином и медом, а ти нас сваким добром и напретком“. Потом се бадњак ставља на ватру да гори.

Сламу, која је са бадњаком донета, деца расипају по кући пијучући као пилићи. Слама има симболично значење- Исус Христ је у слами рођен.

Бадњак и слама остају у кући до трећег дана Божића, када се износе у воћњак и стављају на свако родно дрво.

1. Ко иде у шуму по бадњак?

2. Које дрво сечемо за бадњак? Зашто баш то дрво?

3. Где се оставља одсечени бадњак?

4. Зашто се уноси слама са бадњаком?

5. Шта се ради трећег дана са бадњаком и сламом?

6. Обој дати цртеж.

БОЖИЋ

Божић је најрадоснији хришћански празник, празник мира и човекољубља, неизмерне доброте и хуманости, праштања и помирења.

Прославља се седмог јануара и представља рођење Исуса Христа. О томе говори и сам божићни поздрав „Мир Божији, Христос се роди“.

У народу постоје многа веровања везана за Божић. Обичај је да се завађени о Божићу мире. Сматра се да је грех одбити помирење на Божић. Ако је на Божић облачно и магла, верује се да ће бити родна година. На Бадњи дан и Божић, не даје се ништа из куће.

1. Када се прославља Божић?

2. Којим речима поздравњамо једни друге на Божић?

3. Шта је за тебе Божић?

4. Наведи обичаје и веровања за Божић која ти знаш.

5. Обој дати цртеж.
   

ПОЛОЖАЈНИК

Рано ујутро у кућу долази положајник. То је обично мушко дете или младић. Он десном ногом прекорачи преко прага и поздравља: „Добро јутро и Христос се роди“. Вади жито из рукавице и баца на домаћина.

Положајник прилази ватри и бадњаком џара говорећи: „Оволико оваца и новаца, трмака и крмака, коња и волова, крава и телади, живота и здравља, среће и берићета и сваког напретка нека да Бог“.

После ручка домаћица дарује положајника колачем који је на Бадњи дан умесила, вуненим чарапама и новцем.

1. Ко је положајник?

2. Шта ради он?

3. Шта говори док џара варту?

4. Чиме домаћица дарује положајника?

5. Обој дати цртеж.

ЧЕСНИЦА

Првог дана Божића домаћица прави божићни колач који се зове чесница. Чесница се прави од брашна и воде, од којих се праве танке коре које се посипају орасима и преливају шећерним сирупом. У чесницу домаћица обавезно ставља метални новчић, који доноси срећу и добитак оном ко га нађе. Чесница би требало да буде печена и ручак готов пре 12 сати (док дан иде напред, да би и у кући све ишло напред). За божићну трпезу домаћица припрема најлепша мрсна јела: живинску супу, сарму, печено прасе (које се пече на Бадњи дан), чесницу и друге разне ђаконије.

1. Како називамо божићни колач?

2. Шта домаћица обавезно стави у чесницу и зашто?

3. Која јела се послужују за божићни ручак?

4. Направи чесницу према следећем рецепту:

• У подмазан плех стави кору, по њој поспи зашећерене орахе и суво грожђе;

• Поступак понављај док се не потроши материјал;

• Не заборави да ставиш метални новчић.